Mnogi će reći da gledam svoja posla i da se bavim pisanjem, ali moja uloga i jeste da iskreno kažem ono što u društvu vidim, u suprotnom, ne bih bio umetnik koji je tu zbog naroda, već podanik.
Živimo u veoma teškom vremenu, u kojem svaki postupak u medijima ima cilj da nas razbije kao društvo. Hajde to što svi visimo na mobilnim i kućnim uređajima, to nam, možda, i pomaže da se borimo i shvatimo koliku manipulaciju vrše nad nama.
Kao prvi primer uzeću sport, koji propagira sve osim zdravog i sportskog duha. U sportu je postala najbitnija cena i generalno novac. Nema više zdrave igre, radi same igre koja je čoveku, svakako, zabavna. Sada se sport dovodi do nekog savršenstva sa besomučnim izmaranjem ljudskog tela koji je na mnogim primerima napravio fizičke i psihičke invalide od ljudi. Svako želi biti poznat, bogat i imati dobre mačke. Od malih nogu se za to opredeljuju naši najmlađi, jer ih je main stream tako naučio izdvajajući im primere najuspešnijih. Ne samo da su tako deca postala sebična, jer ih na tim primerima uče da treba da budu samostalni i da uspeh dolazi iz modernog sebičluka, isticanjem samog sebe do te mere da zaboraviš da je većina sportova timska igra. U ljude se od malih nogu usađuje ljubav prema negativnim osobinama koje čovek ističe, potiskujući dobre. Sve je to postalo jedna velika bolest. Deca maštaju da budu kao najpoznatiji, umesto da imaju želju da budu njihovi rivali koji će ih pobediti i biti bolji od njih i tako pobediti sebe, što je i najbitnija pobeda u životu. Sport je nestao, sada vladaju igre u tehničkom nadmetanju koje nemaju nikakav smisao.
Druga stvar je muzika kroz koju se provlače opasne stvari. Ne šalim se. Uče nas da prihvatimo bolesne ideje kao normalne. Peva se o ljubavi koju danas čovek sve manje ima, a pritom se veličaju uništitelji porodice i droga, kao i kroz filmove. Pevaju nam o nemoralu, koristeći se rečima ljubavi, želeći da nas ubede da je normalno napiti se i predati svoje telo kao da je vreća puna hartije. Pa i ona nije toga vredna, a ne čovek. Sve sami izlasci i menjanje partnera u modernim tekstovima koji od čoveka prave monstruma, koji samo gleda da udovolji svojim potrebama i nahrani ego. Stanite, pa čovek je više od toga. Branite svoju svest i moć zaključivanja. Borite se za znanje i inteligenciju.
Najužasnija činjenica je da su stvorili fejk poznate ličnosti koje ništa iza sebe osim skandala nemaju. Rade užasne stvari, konstantno su na teleteleviziji, u novinama i na internet portalima. O njima se piše i kada samo prdnu. Agresivna propaganda kojom nam truju mozak, a najbitnije od svega je što skreću masu sa pravih problema i ubija im svaku želju da nešto promene. Naravno, najslabiji bivaju pokošeni i počinju da šalju poruke preko svojih telefona u emisiju “Parovi”, koji su bolesnog sadržaja: “Tijana Ajfon, divim se tvom intelektu (tačnije mislila je na aroganciju), veliki si mi uzor. Idemo do pobede.”. Arogancija nema nikakve veze sa intelektom. Glupi ljudi usled nedostatka inteligencije da se nose sa suprotnostima i drugim pametnim čovekom, uzvraćaju arogancijom. To ne da nije dobro, to je invaliditet intelekta jedne osobe.
Političari kritikuju jedni – druge za tako male i nevažne stvari, predstavljajući ih veoma bitnim, dok se narodu masovno servira mnogo veća prevara. Uvek je uloga opozicije bila da pokriva vlast, prevaru. Svi kritikuju Gašića kako je baštovan i keramičar, i time vređaju poštene profesije, a niko ga nije iskritikovao što je od potpuno isporavnog aviona naporavio spomenik?! Primera ima mnogo, važno je ne nasesti na njihove igranke. Svako ko želi da vodi politiku van EU i NATO-a na izborima ne pređe cenzus. Ne mislim da su radikali najbolji, od njih je i počela ta prevara još kada su pričali protiv Miloševića, a posle sa njim sklopili koaliciju?!
Neko će reći da sam hejter, ali nije mi važno. Iskren sam i boli me kada od ljudi – ljudi prave bolesnike, poročne, nemoralne, usamljene i na sve ovo egoistične face. Voleo bih da sve što nas truje izgubi popularnost, kako bismo se svi okrenuli pravim vrednostima, igri i druženju, stvaranju jedne normalne sredine za život.
Masa je u zabludi da živi u ljubavi. Masa samo voli što joj je potreba zadovoljena, što je očigledan primer samoživosti. Ljudi više vole sebe, a to je bolest. Treba voleti druge ljude.
Krajnji cilj je stvaranje potpunog rasula, kako bi ljude lakše okupili oko lažne ideje. Kada ta ideja propadne, tačnije, kada se ljudi osveste, napraviće se novo rasulo. Nekima nije u interesu da na pojedinim delovima planete ikada dođe do mira i stabilnosti.
