Peckanje: Monika je rekla zbogom

Monika je obična devojka koja se u Beograd doselila iz malog mesta u okolini Valjeva. Za veoma kratko vreme ona se uzdiže i pada, zatim ponovo uzdiže i ponovo pada. Ona ni ne sanja koliko će voleti i biti voljena. Ali…

Pozorište i igra

Monika je trebala da igra scenu u predstavi u kojoj se pleše. Najvažnija stvar u plesu je sam kraj, onaj kada partner grli partnerku oko struka, a ona njemu stavlja desnu ruku na njegovo levo rame i levom rukom ga grli oko vrata. Ako se tu ne vide i ne osete emocije, ples nema nikakvog smisla, a predstava može odmah da se završi. A, znate li koliko je teško igrati bez muzike? Isto kao i pevati u tišini. U tišini pevaju samo ludaci. Oni i igraju bez muzike, dive se zvezdama na nebu, plesu drveća dok vetar njiše krošnje. Zamislite, oni stvarno vole da pokisnu…

Upoznavanje stranca

Sela je sa najgorim osećajem pored njega, čoveka čiji je pogled pratio od ulaska u klub. Najmisterioznija ličnost je pila viski za šankom.

“Gledao si me. Primetila sam.”

“Gledao sam te da bi primetila. Zašto bih te gledao krišom?”

“Muškarci to obično rade.”

“Dečaci to rade. Miškarci se ne plaše pogleda. Šta piješ?”

“Votku. Hvala.”

“Nema na čemu, samo obriš to sa obraza.”

Sa leve strane ostao je trag njenog bluda od koga se postidela pred čovekom koga nije ni poznavala. Uvek je ona bila ta koja je dominirala, ali ovaj put je znala da i on zna njene promašaje. Koja smrt u trenutku. Ova ne ubija, ali užasno boli. Strašno je znati da vas neko može pročitati na prvi pogled, videti đavola, a opet ostati smiren.

Da! Novi junak pisca moderne književnosti Nikole Dumitraškovića je žensko. Ima crvenu kosu i želi mnogo toga.

Ja nisam kao svi ostali. Neću da lažem sebe da sam dobro, a zapravo nisam. Neću da prebolim ljubav. Od ljubavi se živi, a prebolevaju se: prevare, laži i razočarenja.

Monika Šak

Nikola Dumitrašković, Monika je rekla zbogom