Sledbenik ideologije i graditelj anarhokomunizma i pre nego što se toga uplašite dopustite mi da vam objasnim.
Anarhokomunizam nikako ne spada u destruktivne ideje čija se moć krije u nasilju, diktaturi i ponižavanju čoveka. Ona se, za razliku od komunizma koji je socijalistički opredeljen, ne zasniva na vladavini proleterijata. Proleterijat pre ili kasnije uspostavi diktaturu izgradnjom novog klasnog društva koje je uzvišenije od običnog građanstva, jer se u njihovim rukama nalazi moć koju je moguće zloupotrebiti – što se pre ili kasnije i dogodi.
Anarhokomunizam odbacuje svaki vid liderstva od strane jednog čoveka ili više ljudi. U anarhokomunizmu narod je taj koji vodi sam sebe po principu slobode – “svakom prema potrebama, svako prema mogućnostima”.
Ovakvo uređenje je daleko od svih onih smešnih pokušaja da obezvrede ideju anarhokomunizma tako što će ga predstavljati kao apsolutno nasilje. U njemu se svakako nalaze zakoni koje donese zajednica. Velika je zabluda da je anarhija sačinjena od bezakonja i nemoralnih principa življenja.
Kapitalisti su se toliko uplašili zdravog razuma da su od njega napravili crtani film koji su urezali u um svim ljudima ovog sveta kako bi njihov kapital ostao siguran. Zato danas na pomen: anar, imate smeh i odbacivanje bez imalo razmišljanja.
Cilj kapitalizma je da obezvredi čoveka uništavajući prvenstveno njegov duhovni deo koji se ljudskom zapažanju manifestuje kao moral, dostojanstvo, razumevanje i dobrota. Čoveka stavlja u ravnopravan položaj sa mašinom koja ima jedan jedini cilj a to je da gradi ili kopa, a krajnji smisao je količina iskopanog zemljišta ili sagrađenog terena.
Cilj anarhokomunizma je da oslobodi čoveka kao živo biće, približi ga životnoj sredini i njegovim potrebama na jedan human i moralan način, ispoljavajući samo najbolje iz njega radom na njegovoj ličnosti od njegovog rođenja bez autoritera koji vodi ka prisiljavanju, a kasnije i nasilju (isto ono društvo u kome sada živimo).