Tuga je zdrava
kada čovek sedne i suoči se
sa svojim mislima, strahovima i sećanjima.
A bolesna je kada pokuša
da izbegne taj susret.
Tada često radi neke gluposti,
umesto da se isplače kao čovek.
I zbog straha da ga neko ne nazove piz*om,
postane idiot.

I večito te životne borbe.
Stali bi da vidimo nešto lepo,
a moramo da krenemo
jer nas zove
nešto što lepoti nije ni blizu.
Tada krenemo i shvatimo
da novac nema nikakvu vrednost
jer njime ne možemo da kupimo
ono što volimo.

Kapetan

Postoji jedno mesto
sa koga se vidi svaki naš trag
koji smo napravili koračajući prema sreći.
Postoji i sada kada sam ga video
ne mogu ti ga opisati
jer on živi za svakoga drugačije,
ali znam da zvuk naših koraka
nikada neće prestati da peva našu pesmu
uz koju ćemo jednog dana umreti
kao i svi kapetani potonulih lađa.
Tiho.

Pisac

Pisac…
On ti je, draga,
čovek koji dugo živi.
A živi da bi sve mogao videti.
Čak i onda kada je sve viđeno,
rodi se nešto samo da ga ispomera
levo, desno,
taman dok ne tresne na zemlju.
Kada tresne,
život se postara da dobro oseti bol,
jer on sve mora dobro osetiti.
Život tako šeta pisca,
levo, desno,
dokle god ne nauči da se nosi sa bolom.

Pisac…
On ti je, draga,
čovek koji je iznad drugih ljudi.
Nikada ne može da izgubi,
i kada izgubi
od gubitka stvara,
a onda ga život ponovo prošeta,
levo, desno,
dok jako ne zaboli.
Ponovo…

Pisac…
On ti, draga,
može i život prevariti.
Tako da sve što je teško postane lako.
Znam, draga, primamljivo ti je.
Pitaš se kako da prevariš život?
I uvek ćeš se pitati,
jer ti nisi luda
i nikada ne bi htela to da budeš;
da kisneš;
da lažeš;
da voliš onda kada nema smisla
i da se raduješ smrti,
kao što to pisac ume.

Deo

I ja sam deo naraoda
kome su zarili nož u meso;
pokušali ga ubiti
olovom i gladovanjem.

I ja sam deo naroda
koji je pešačio po snegu
nedovoljno opremljen,
bušnih čizama.

I ja sam deo naroda,
ne samo kada je lepo,
nego i kada se pati.
I ja sam deo naroda.

Ubiću Saru

Stojim, ljubavi, ispred naše bašte.
Zajedno smo je sadili sa puno osećanja i sećanja.
Sećam se i kada smo cveću davali imena.
Upravo stojim ispred naše Sare,
koju smo toliko čekali
samo zato da bismo joj se divili.
Imali smo isti ukus za lepo.
Voleli smo mirišljave note.

Sada stojim sam.
I ne samo to…
Stojim sam i proklet, i sve oko mene smrdi.
Pitam se šta li si to uradila, ženo?
Nekada moja a danas ko zna čija…
Možda si i svačija?

Znaš li ti, bre, da čovek seje život
onda kada je života pun?
Verovatno ne znaš.
Ubiću Saru.
Ali nije to ništa novo,
ubila si i ti mene
slatkim i sada odvratnim rečima
da voliš me najviše.

A kada padne noć

Nedostaje mi jedna prokleta devojka.
Kurva;
drolja,
rekli bi mnogi.
Neverna je bila – istina,
ali i takve ljudima nedostaju,
zar ne?
Pa i da sam jedini, briga me.
Jedini koji pati za droljom,
koju bi svi kamenom gađali
baš zato što je neopisivo žele,
možda i više od mene.

Kurvo;
droljo,
pomislim na tebe svaku noć.
I pre nego što utonem u san,
nečujno ti kažem:
“Laku noć”.

Plišani meda

Tražim taj glas u sebi
da me podseti na tebe.
Ranije mi je govorio koliko smo lepi
kada smo zajedno nasmejani.
Ranije…

Već dugo ga nema,
a nema ni tebe.
Ti si prva otišla i donela si mi njega.
Spontano, kao što roditelji deci poklone plišanog medu.
Taj glas u meni je ostao i baš tako sam ga i zvao:
plišani meda.
Možda sam ga zavoleo
i više nego što sam tebe ikada voleo.

Moj plišani meda me je štitio,
baš kao što je štitio decu širom sveta
od košmarnih snova;
straha od mraka;
surovo dosadne tišine.

Kada je otišao, nije se oprostio.
Možda je bio ljut na mene?
Dugo nije bilo ničega, a onda je došao drugi glas.
Onaj koji ništa ne daje, već samo traži,
kuka i moli.

Traži, kuka i moli da dođeš ti,
da bi ponovo mogla da odeš.
Jer možda samo tako plišani meda hoće opet da se vrati.

Lažov

Nadam se da se nisi usudila
da mi kažeš: volim te,
ti drska ženo mog života.

Nema u meni ljubavi.
Svoje srce sam dao onda
kada je trebalo
onoj koja ga je smrvila sopstvenim rukama.
Ti, drska ženo.

Tebe ne mogu da volim
ali mogu te dobro lagati,
jer se sećam šta je ljubav;
kako je u ljubavi
i ko sam ja kada volim.
Zato te i lažem…
Stvarno želim biti bolji.

O tebi maštam

Da, ti kurvo jedna
što me tako možeš zadovoljiti,
a kurva nisi. 
O tebi maštam
prokleta moja ženo
koja pored mene nisi.
Ti i ne postojiš.

Čujem ti uzdahe,
tako,
slučajno u noći
dok ti se izvinjavam
što te kurvom zovem.
Izvini, ali baš takvu te volim.

Možda si ti jedna od milion žena
u ovom gradu
gadljivom na pomen
svih onih grehova
zbog kojih kažemo:
volim te.
Ne znam, ali o tebi maštam.
A, možda i nisi iz grada…
Hoćeš da te seljankom zovem?

Koja god od njih ti bila,
ja o tebi maštam
jer ruke su ruke;
grudi su grudi;
da se na njih naslonim
samo jedan tren
i prestaću da maštam.
Zato te molim,
ne dolazi mi zbog par lepota
koje ćeš mi pružiti
dok te budem imao,
jer sve su lepote sada u meni
dok o tebi maštam
prokleto moje.