Počinjem ovu temu kao neznalica i najgori među jednakima, ali u tome i leži odgovor na pitanje: “Zašto je bitan Patrijarh Pavle?”.
U njegov lik i delo je upućena velika većina građana Srbije, što je i normalno, jer nam je svima bio duhovni vođa. Kada se u današnje vreme kaže “leader” u nečemu, odmah se pomisli na sav luksuz koji ta reč nosi sa sobom, ali kada za Pavla kažemo da je bio naš duhovni vođa, to nosi jednu drugu sliku koja se projektuje u našim glavama. On je, pre svega, bio izuzetno skroman čovek koga ste često mogli da vidite u beogradskim tramvajima kako sedi smiren. On je na sopstvenom primeru pokazivao ljudima šta je vera, a da je u svojim rečenicama retko pominjao Boga i veru. Bio je pun ljubavi i razumevanja, i onda kada mu ljudi nisu uzvratili. Nikoga nije osuđivao, ni mene kada sam u istom tramvaju bio pijan.
Kakva se lepota u telu stvara kada znate da vas neko voli i onda kada ste najgori. Patrijarh Pavle nikada nije bežao od najgorih, već se trudio da im bude što bliži, kako bi ih spasio – ne verskim predavanjem i lažnim moralisanjem, već jačinom sopstvene ljubavi.
Za mene se može reći da sam materijalista, ali ne ogorčeni koji želi samo novac i bogatstvo, već, jednostavno, verujem u ono što vidim sopstvenim očima i čujem ušima. Zato i nisam bio oduševljen, uglavnom svim, duhovnim pričama koje sam čuo ili pročitao. I danas sam takav, i dosta istražujem sebe i sve okolo što vidim. Ne mogu da promenim sopstveni koren, ali kada jednom takvom dečku, sada već čoveku, neko uzdrma koren koji slepo veruje u sve što vidi, onda je to jako i stvarno.
Dugo nas je ugnjetavalo komunističko društvo u kome su svi bili jednaki, ali neki u vilama i skupocenim kolima, a neki u garsonjerama i fikusima. Neko nije radio ništa, a većina je crnčila. Ni danas nije bolje – isto sranje, samo drugo pakovanje. U svim tim slomovima ljudske gluposti pojavio se čovek koji je sebe postavio na poslednje mesto i kada biste sa njim pričali, imali biste utisak kao da ga već znate, kao da vam je brat, prijatelj ili drug, koji nikada nije počeo rečenicu sa “JA”.
Patrijarh Pavle je bitan kao lik, čije je delo besmrtno, za sve nas, jer je žrtvujući sebe, svima ostavio lekciju kako jedan čovek treba da se ponaša. I više od toga. Ako je uspeo da u jednom mrzovoljnom, neverujućem dečaku probudi ljubav i veru, onda je uspeo nemoguće, a to je vera – probijanje oblaka koje je nemoguće probiti.
Kada bismo svi bili, barem 10% onoga što je Pavle bio, Srbija bi cvetala. Budite iskreni prema sebi i iskreno prihvatite činjenice – ne možemo samo da uzimamo, moramo i da dajemo. To sam shvatio i zato je Patrijarh Pavle mnogo bitan lik u mom životu i zato se u mojoj knjizi nalazi sledeća rečenica:
“Danas od čoveka ne smeš da očekuješ, jer svi očekuju, a malo daju. Za razliku od njih – ja manje očekujem, a više dajem.”
