Zatvorila je oči i utonula u noć.
Dopustila je da mesec obasja,
i kao nekada u ponoć,
prekrije njeno nežno lice.
Maštala je da pluta u svemiru,
da traži nekog, sebi bliskog,
da ugreje reči što šaputala je,
nežnim pokretima svojih usana
u daljinama zvezdanih tišina.
Njena koža, želela je zagrljaj,
koji spojiće im tela
u ćošku mračne sobe sa prozorom,
koji večito gleda prema toplom jugu.
Zatvorila je oči i utonula u noć.
Nespretnog hoda, zatvorenih očiju,
umišljena…
udarila je dečka koji išao joj je u susret.
“Zvezde su oči njene sjajne”, rekao je u prolazu
i pogledavši je u oči, nastavio je napred.