Sjajne zvezde i dalje sijaju isto, kao i one noći,
kada smo šaputali slatke tajne.
Vetar nije stao, nije izgubio snagu,
nastavio je da duva, da luta svetom
u ovoj tihoj noći.
San je prekrio misli uspavanih duša
i kao nekada, pre nas,
doneo je nove svetove sjajnih zvezda
ljudima bez lica – strancima.
Vidiš, sve je ostalo isto i bez nas.
I ove noći, dan će doći da nas probudi,
sat će pozvoniti i to nam glasno reći.
Sve ide napred i nikada neće stati,
ne zbog nas, jer…
previše smo mali da bi nas nebesa videla.
Pitam se, da li poželiš ti da me vidiš,
makar na tren i da mi osmeh daš?
Znaš…
i dalje mi nedostaje tvoja toplina,
i dalje te sanjam i sa tobom se budim.
Poželi me nekad, jer ovde gde sam ja
nema boja, šarenih i srećnih,
sve je crno kao kada oči sklopiš.
Sjajne zvezde i dalje sijaju isto, kao i one noći.