Ja nisam čovek – ja ne hodam.
Živim da proživim život
u mislima tvojim čednim,
i da bar na tren imam korak tvoj.
Ja nisam čovek – ja ne dišem.
Živim da osetim i udahnem svet,
koji ti osećaš plućima svojim
i da bar na tren imam dah tvoj.
Ja nisam čovek – ja ne vidim.
Živim da ugledam jedan sunčan dan,
listovima i cvećem naslikan
i da bar na tren osetim nežnost tvoju.
Ja nisam čovek ali znam da patim,
za svim onim što imaš ti, što nemam ja.
I živim da doživim sve ono što si ti,
što smo možda mi.
Ja nisam čovek ali živim
da ugledam kosu tvoju,
osmeh tvoj i da bar na tren imam ljubav tvoju.
