Vetar u njenoj ulici šapuće misli,
slatke, neotkrivene prošlosti,
što hodala je pokraj nas u noćima,
koje tragale su za jednim dodirom.
Utonuo sam u podzemlje ovog grada,
šetajući ulicom nežnih, toplih vetrova,
slušajući želje usamljenih trenutaka…
Njenih i svojih.
Tako blizu, a tako daleko.
Bili smo jedno od drugog bića
u ovoj galaksiji mlečnih, nasmejanih ljudi,
koji bili su imuni na dobrotu.
Vetar…
on nas je i spojio, možda nestvarno
ali…
vetar u njenoj ulici šapuće misli,
slatke, neotkrivene prošlosti.