Mnogo ljudi ne ume da opiše ljubav.
Tu spadam i ja.
Ali, sigurno znam kada sam je prepoznao u sebi,
onu koju gajim prema tebi.
Zaspala si jednom,
prvi put preda mnom.
Da li znaš da sam se istopio gledajući te?
Ne znaš, ti si spavala.
Moje misli kao da su bile u tvom ružičastom snu.
Divio sam se tvojoj nevinosti.
Možda si bila bezbrižna zato što sam ja tu, a možda i zbog nečeg drugog.
Nije važno.
Od tog trenutka sam počeo da ti se klanjam.
Sijala si.
I, svakog narednog dana, kada me je tvoja ruka dodirivala, osećao sam dodir nebesa koji kao da u meni slika osećaje.
Ti si bila ta koja je u meni oživela ljubav.
Oprosti mi, morao sam da ti tada šapnem ovo na uvo:
Obožavam te.
Želeo sam da tvoja podsvest to zauvek zna.
Autor: Nikola Dumitrašković
Praznim rečima do obmane
U jednom trenutku kao da su nas prepravili “life coach”-evi i savetnici dobrih ideja koje se isplaćuju veoma brzo i donose enormnu zaradu. Da se razumemo, kratko i jasno, oni su teški prevaranti i koriste vašu pažnju da se ogrebu za neki dinar ili evro.
Počeću od instruktora sreće i ljubavi koji svakodnevno pričaju kako je sve stvar izbora i da se moć da bilo šta uradimo krije u nama. To jeste istina, ali nije baš tako jednostavna kao što vam je oni predstavljaju. Nije sklop čovekov tako jednostavan niti je lako preboleti gubitak. Za sve je potrebno vreme, koje zavisi od svakog pojedinca. Iako vam je možda lakše da slušate bajke, ceo projekat pod imenom “Gospodarite životom” ili “Sve je moguće, samo kreni” je tešak falsifikat koji se igra osećanjima ljudi. Kreatori istih dela su među prvima koji boluju od depresije ili nedostatka životne energije. Moj savet vam je da se družite i manete gluposti ljudi koji su zatvoreni u sobi.
A, sada ono najbolje. Ljudi koji imaju vrhunske ideje koje propagiraju putem interneta i na raznim predavanjima na koje ih je pustio neko ko pojma o životu nema. Naime, takvi ljudi govore kako je nikad lakše zaraditi novac samo je potrebno imati ideju i razviti plan. Problem je što mnogo ljudi ne može da razvije plan, a kamoli da ima ideju o nečemu. Tu onda nastupaju oni, ljudi puni ideja koje lepo zvuče ali u praksi nemaju nikakvu podršku. Takve ideje nikada nisu sprovedene u delo i nikada se nisu pokazale kao dobre, a što se mene tiče samo realizovana ideja je dobra. Oni ne samo da troše vaše vreme, nego na vašoj pažnji zarađjuju novac ne radeći ništa. Uvek sam se pitao zašto bi neko sa dobrim idejama za razvoj biznisa, delio to sa drugim ljudima? Zašto jednostavno ne sprovede svoje ideje i postane milioner? Zato što ne može, jer ni sam ne veruje u sopstvene reči i slatkorečivom prezentacijom drugima nudi ono što je u teoriji možda idealno kako bi na taj način zaradio. Prava istina je da su takve ideje u praksi neisplative.
U prvom slučaju morate da znate da ste vi jedinka za sebe i razlikujete se od svih drugih. Vaša osećanja su samo vaša i vi ih najbolje znate. Čak iako ste totalno uništeni emocijama, vaše telo će znati kako da vas popravi. Jednog dana ćete ustati kao da se ništa od toga nije desilo.
Slučaj broj dva je jednostavan. Ništa na ovom svetu nije besplatno. Ili ste igrač ili igračka. Treće ne postoji.
M. T. o knjizi Tajne Dunava
Kao prvo, ideja samog romana Tajne Dunava je izvanredna. Nisam do sada citala nista slično. Radnja se toliko dobro odvija da drzi paznju i samo cekam, tj. citam sta ce se dalje dogoditi. Opisi, odnosno način na koji opisuješ ulice, Dunav, nebo, oblake i sve ostalo jako su mi se dopali jer su nesvakidašnji i nisu oni vec izlizani i pročitani.
Dalje, imala sam utisak da bih Darija mogla prepoznati na ulici, kao i sam kraj u kome zivi, iako nikada nisam bila u tom delu Bg-a. Sazivela sam se sa likom i zavolela ga. Prosto kao da poznajem mladica.
Erotske scene, tako direktne su me, priznajem iznenadile, ali mi nisu narušile sam tok romana. A onda… sve prestaje. Prica se prekida i ja zavrsavam knjigu pomalo razočarana. Sve mi je previše brzo prošlo i zelim još! Kao što si napisao u romanu, nisam bila spremna da pustim da se zavrsi.
Eto, zbog toga sam ostala pomalo ljuta na pisca, tj. tebe. Samo iz razloga što se tako završilo, a zelela sam da citam i saznam još toliko toga o Dariju što nisi napisao.
Sedmica, tramvaj
Poslednja tramvajska stanica se bliži.
Nekada sam joj se radovao, žureći da istrčim u tvoj zagrljaj.
Sada se sve promenilo.
Idem na poslednju sa jednom cigaretom u paklici.
I, ako se ikada neko zapita zašto?
Idem, jer nikada nisam video kraj.
Plan? Nemam neki plan.
Zapaliću cigaretu i ćutati, tako znam,
tugu da krijem dok se pitam gde si?
Šta ako i ti čekaš tramvaj?
Sedmica nas je upamtila,
a sada se i ona pita gde si?
Gde smo mi?
Vozi neke ljude koji možda nisu srećni kao ti i ja.
Sedmica, i mi smo nju dobro upamtili.
Sećaš se, na zadnjem sedištu smo se poljubili.
Cigareta je gotova, sada idem kući.
Sedmica me njoj vozi ove noći.
Poslednji sam joj putnik, možda i saputnik.
Devojko iz svetla
Prešao sam toliko puta usamljen,
bez svetla, dostojne kaldrme i nekog cilja.
Svakodnevno tumaranje,
odvelo me je do jednog bunarčića u drvetu,
punog kišnice u koji sam svakodnevno bacao novčiće,
želeći da te vratim;
tebe i tvoju ljubav.
Prešao sam toliko puta usamljen,
da bi se ti odjednom pojavila,
kao magija,
euforija i najveća robija.
Kaži mi, devojko iz svetla,
praćena cvrčcima i njihovom pesmom,
gde sam u svemu tome ja, a gde si ti?
Sastavi me kao puzle i zapleši po meni,
kao na najlepšem podijumu,
na kome su carevima plesali;
izgazi me,
oživi,
ili ubij.
Pišem ti devojko iz svetla,
molim te,
zbog ljubavi sam spreman da gorim.
Čitaoci o knjizi Tajne Dunava… (inbox edition)
Da počnemo:
“Knjiga je predivna, hvala ti!!” – B. L.
“Prelepo jutro, jos lepsa knjiga. Sve pohvale!!!” – M. V.
“Knjiga koja se čita u jednom dahu! Fenomenalna.” – D. M.
“Sve pohvale za “Tajne Dunava” i znam da nisam jedini ali procitao sam je u dahu!!” – D. Z.
“Iskreno sam oduševljena pričom. Odlično!” – O. D.
“Roman je procitala prvo cerka pa onda ja. Citala ja citala sve u jednom dahu. Na kraju crko plakajuci. Nadam se da autor nije kao glavni junak i da nemaju velike slicnosti. Samo napred.” – G. S.
“Malopre sam se prvi put susrela sa tvojim delom….sagledala…procitala i LEPO- je” – D. M.
“Svaka cast majstore za knjigu Tajna Dunava” – N. A.
“Svidio mi se roman, ali mislim da je to samo pocetak. Uspjeti u zemlji Srbiji, da te pritom niko novcano i medijski ne podrzava, izboriti se za mjesto da kvalitet bude prepoznat, to mi se ponajvise dopada.” – S. P.
“Vec sam je procitala celu,i mogu ti reci da sam odusevljena,zaista,procitala sam je u jednom dahu..sve pohvale” – NN
“Huh… Pročitala u jednom dahu.
Svaka čast.
Naviknuta na drugačije romane, ovaj je bio kao grom iz vedra neba.” – T. C.
“Procitala sam tvoju knjigu jos bar 3 puta. Moram da ti kazem da dugu, dugo knjiga nije ostavila ovakav utisak. Predivna je!” – J. S.
Kultura gubi bitku
Suočeni sa realnošću u kojoj blud diktira tempo života, Farma izdržljiv karakter i elitne prodavačice ljubavi pričaju o iskrenosti, emocijama i zdravom duhu, moramo priznati da kulturno biće u nama gubi bitku. Nisam pesimista po prirodi i znam da nikada neće potpuno isčeznuti, čak verujem da će jednog dana preovladati, jer se uzdam u ljude kojima će se ovakav sistem vrednosti smučiti i koji će početi na neki način, bilo koji, da se bore protiv jedne opake zarazne bolesti. Glupost je prelazna bolest.
Užasno potenciramo na jednakosti i ravnopravnosti, zato nam se i dešava sve ovo. Ne može jedan glup ili loš čovek da ima iste mogućnosti kao neko pametan, kulturno uzdignut i duhovan. Ne može. Nikada neću priznati jednakost, jer će me to poistovetiti sa lopovima, ubicama i glupacima. Dakle, kultura gubi bitku. Današnjost je odlučila da podrži svaki vid rijaliti programa, kretene koji u njima psuju i prodavačice ljubavi. U svakodnevnici takvi ljudi uživaju popularnost, a ona počinje da ih čini oblikom po kojem svi treba da se oblikuju. Sve se to dešava zato što se pametan i kulturan čovek povlači, jer je tako vaspitan. Glupost vrši ekspanziju prostaklukom, dok drugi kvaliteti izumiru, povlačeći se, ne smatrajući sebe delom iste celine.
U ovakvom društvu ne može postojati pravda, jer je upravo demokratija, kao najveća sloboda čoveka, uništila. Svaki pokušaj da se nešto dobro uradi, sputaće oni koje je oblikovao prost i vulgaran čovek. Takav čovek se podsmeva emocijama, ismeva one koji u tome vide suštinu života i stvara galamu, gušeći mir i spokoj. Zato se danas slabo čitaju knjige. Mira nema, a one to traže i pružaju. Mir.
U takvoj sredini ne postoji napredak. Glupost nam određuje način života, umesto nas bira na izborima, a takve i nudi, slične okruženju. Neće biti bolje sutra, a ni prekosutra. Kao što glupost prelazi na ljude, tako i kultura, dobrota, duhovnost i sve vrline isto prelaze. Moramo se truditi da više delimo kvalitet i društvo će biti spašeno.
Deo poglavlja: Kristinin dnevnik
Kada pogledate Beograd sa periferije, ili još bolje sa Avale i njenog tornja, koji je simbol glavnog grada, vidite jedan živ i srećan grad. Svake sekunde se nešto dešava, osim jednog sata pred svitanje, tada je apsolutnatišina. Neko tada u ćošku plače i ja sa njim. Neko ili samo tako mislim. Ne znam, ali verujem da nisam usamljena. Ali, dovoljno je da zavirite na neka mesta i neke ulice i da shvatite koliko je Beograd nesrećan.
Pre nego što sam počela da pišem ovaj dnevnik, setila sam se rečenice najboljeg prijatelja iz srednje škole, koji je na jednom času istorije pisao pesmu koju je kasnije snimio sa svojim tadašnjim bendom.
„Alo“, bockala sam ga olovkom iz zadnje klupe. „Šta radiš posle škole?“
„Idem u studio. Što?“
„Mislila sam da odemo Mina, ti i ja do kafića. Šta ćeš u studiju tako rano?“
„Idem da snimim ovu pesmu što sada završavam.“ „Dario, ti ćeš pisac da postaneš, jebote.“
„Znaš li ti kako se postaje pisac?“
„Ne znam.“
„Pisac postaješ onda kada imaš ogromnu količinu ljubavi, a nemaš kome da je daš. Spontano krene sa par rečenica, a onda ne možeš da se zaustaviš. Hoćeš da promeniš svet, a zapravo promeniš sebe.“
Istina je. Počela sam i ne mogu da se zaustavim. Želela sam da promenim svet i u silnoj borbi promenila sam sebe, a da nisam ni primetila.
Poslednje njegove reči, nakon mature, bile su:
„Čuvaj se sveta, uništio bi sebe da može, ali ne može. Uništiće tebe u sopstvenoj mržnji ako se ne čuvaš. Kada te pitaju, veruj svakome. Dok hodaš, ne veruj nikome.“
Od tada ga nisam videla, sve do jučerašnjeg dana u parku. Udario me je ramenom u prolazu, ne primetivše me – nisam prepoznala ni ja njega. Izuzetno se prolepšao, prvo sam to primetila, bio je prava muškarčina i kolika god da je moja ljubav bila pre, sada se deset puta uvećala. Želela sam da mu se predam u parku, da budem samo njegova, pa i počenu da opet nestane, kao posle mature kada me je kresnuo i otišao. Toliko sam ga želela da se pitam: da li je to ljubav?
M. A. o knjizi Jednoj ljubavi
Tek sada uvidjam citajuci knjigu Jednoj ljubavi, po drugi put, koliko emocije nosi svaka tvoja pesma,svaka strofa,rec u njoj…ti si za mene otkrovenje Lord Gordon Bajron danasnjice! Inace sam zavrsila engleski jezik i knjizevnost, ovo sto ti pises pripada romantizmu…daleko je od surovog sveta koji nas okruzuje! Sve pohvale za talenat i emociju…
S. K. o knjizi Tajne Dunava
Roman pročitan u dva jutra oko 4 i 4:30h- Prvo što sam uradila pročitala sam o piscu ali stvarno, pa kada sam videla da je moja imenjakinja to uradila isto u romanu zastala sam i nasmejala sam se. Pomislila sam na prvu loptu da ti je neko nešto o meni ispričao pa ti napisao ali iskreno a onda sam shvatila da je to fantazija. Predivan je roman , drži pažnju a za mene koja to nisam samo prešla preko istog već i doživela čitajući isti odlično uživala sam i zaplakala iskreno . Ko nije doživeo ljubav neće te nikada shvatiti ali to i ne treba da te interesuje. Ljubav je nešto najlepše na svetu i znam šta znači kada odlazi o tebe to što voliš, i živi u tebi i sa bolim stariš. Poslednji odlomak on je ostario sa njom ali opisuje svoje stanje duše a ne zaisat star ili je sebe tako video? Kako god doživela sam na način koji je meni odlično poznat.