Kao prvo, ideja samog romana Tajne Dunava je izvanredna. Nisam do sada citala nista slično. Radnja se toliko dobro odvija da drzi paznju i samo cekam, tj. citam sta ce se dalje dogoditi. Opisi, odnosno način na koji opisuješ ulice, Dunav, nebo, oblake i sve ostalo jako su mi se dopali jer su nesvakidašnji i nisu oni vec izlizani i pročitani.
Dalje, imala sam utisak da bih Darija mogla prepoznati na ulici, kao i sam kraj u kome zivi, iako nikada nisam bila u tom delu Bg-a. Sazivela sam se sa likom i zavolela ga. Prosto kao da poznajem mladica.
Erotske scene, tako direktne su me, priznajem iznenadile, ali mi nisu narušile sam tok romana. A onda… sve prestaje. Prica se prekida i ja zavrsavam knjigu pomalo razočarana. Sve mi je previše brzo prošlo i zelim još! Kao što si napisao u romanu, nisam bila spremna da pustim da se zavrsi.
Eto, zbog toga sam ostala pomalo ljuta na pisca, tj. tebe. Samo iz razloga što se tako završilo, a zelela sam da citam i saznam još toliko toga o Dariju što nisi napisao.