Ljubavi, danas sam skrenuo. Poludeo.
Uzeo sam nož i ubio sam mesec.
Gledao sam kako nebo krvari.
Bio je to bol koji sam sa nekim morao podeliti.
Sada ćeš plakati i ti, jer neće imati ko da te noću posmatra.
Draga, mesec na nebu je mrtav kao i naša ljubav,
kojom smo nahranili mržnju.
Tu se nisam zaustavio.
Pregazio sam žitna polja i na njima posadio tugu.
Pitam se, šta li će izrasti iz ove tužne zemlje?
Pusti me da se pitam!
Vrištao sam, a onda si mi ti rekla:
Bez bola nema života.
Rodiće se život, baš kao što si se i ti rodio;
plačući.