Sahraniću svoju ličnost.
Neću da budem onakav kakav želim da budem.
Grub, prema tebi.
Ti si žena koju volim najviše;
koju kada bih mrzeo…
Mrzeo bih najviše.
Ubiću svoju ličnost.
Neću da ti pocepam haljinu,
koju bih svuda mogao da zamislim samo ne na tebi.
Ružna je.
A, ti si najlepša gola,
zato što te ja tako vidim i kada si obučena.
Na kraju, kao i uvek, oprostim svojoj ličnosti;
što nisam želeo da budem grub, a bio sam;
što nisam želeo da ti pocepam haljinu, a raskomadao sam je.
Na kraju uvek bude isto, dok je moja ruka na tvom vratu.
“Volim te”, uzdišeš i govoriš beskonačno puta.
Na kraju se ja kajem što te volim onako kako neću,
već kako samo ti hoćeš.
I, sve to bude na kraju kada je sve gotovo.