Mislio sam na tebe kada se svet oko mene raspadao, ali i onda kada se iz prašine podizao. Mislio sam i onda kada nije bilo potrebe. Počeo sam bez razloga da mislim na tebe dok jedem ili dok se tuširam. Ti si bila taj mali medaljon u mom džepu koji sam nosio za sreću.
Tužno je što sada dok kiša pada, ti sebe u odsjaju prljavog prozora vidiš kao običnu devojku koja treba da živi običan život. Kako je moguće da ne znaš da ja vidim talase u tvojoj kosi koje ljuti Posejdon šalje zlim kapetanima. Horus bi se jednostavno poklonio tvoji sjajnim očima boje lovora, a ja… ja sam već izgubljen u toplini tvojih usana. Lud sam i razbiću nešto čisto kako bi nastupio haos. Nasmejaću se i smejaću se dok neko ne primeti šizofreniju u mojim očima. Volim je, reći ću tiho, a potom nastaviti sa smejanjem. Volim je ludo, reći ću i tada prestati da se smejem. Ponudiću ga istim parčetom torte – slušaj, jebe mi se i neka ceo svet izgori, ja sam onaj čovek koji je voli.
⭐