Opet isti snovi. Lutam kroz njih i želim da te nađem, ostatku moje duše. Muškarac i žena su jedno, kada se spoje. Nedostaješ mi delu duše…
Otvaraju se i zatvaraju neka vrata, dok neki ljudi samo šetaju i ništa ne primećuju. Znam da od njih želim pobeći i ne približavam se mnogo. Kakvi su to ljudi? Neću da budem deo njih. Idem, koračam i nastavljam da tragam. Miraš biti savršena, ti, ostatku moje duše, jer sam žrtvovao mnogo. Uskratio sam sebe mnogo zadovoljstva. Moram priznati da je osećaj slobode u telu mnogo dobar kada sebi nešto zabraniš, a kasnije mu i odoliš. Zato te i ne tražim na površnim mestima, ispunjenim površnim ljudima koji uzdišu na dodir. Meni treba magija, trebaš mi ti univerzume!
“Zašto uvek pričaš u snu?”
Zato što pričam i na javi.
“Tragaš za nečim?”
Tragam, moj put je ispunjen slutnjom.
“Sa kime pričaš?”
Sa tobom prokleti čoveče u mojoj glavi što postavljaš milion pitanja dnevno.
“Znaš li? Prave stvari se dogode u trenutku. Ako nešto dugo tražiš, velika je verovatnoća da si to propustio na samom početku.”
Znam… ostavi me da tragam. Moram je naći. Želim je. Znam da i ona za mnom traga. Delovi su duše to! Moraju se poklopiti, inače će večno ostati neispunjeni.
“Hajde, obuci se i izađi napolje. Tragaj…”
Hoću, obući ću se i naći ću je.
Zamislite te ljude napolju. Ne znate šta im je u glavama. Neki bi da vas muče, drugi da vas uguše u ljubavi, a treći da vas ubiju. Znate kako ćete pronaći deo duše vaše? Oči će joj sa osmehom sijati.
Nemojte gubiti vreme na one primitivne ostatke nečijeg duha što se u ljude izrodiše. Oni imaju samo jednu svrhu, da glupost održe beskrajnim. Slabo govore i o blizinama pričaju. Ne poznaju oni dubinu. Zato, kada se spojite delovi. Vaš je zadatak da širite ljubav i po cenu da vas ubije.