Pisac…
On ti je, draga,
čovek koji dugo živi.
A živi da bi sve mogao videti.
Čak i onda kada je sve viđeno,
rodi se nešto samo da ga ispomera
levo, desno,
taman dok ne tresne na zemlju.
Kada tresne,
život se postara da dobro oseti bol,
jer on sve mora dobro osetiti.
Život tako šeta pisca,
levo, desno,
dokle god ne nauči da se nosi sa bolom.
Pisac…
On ti je, draga,
čovek koji je iznad drugih ljudi.
Nikada ne može da izgubi,
i kada izgubi
od gubitka stvara,
a onda ga život ponovo prošeta,
levo, desno,
dok jako ne zaboli.
Ponovo…
Pisac…
On ti, draga,
može i život prevariti.
Tako da sve što je teško postane lako.
Znam, draga, primamljivo ti je.
Pitaš se kako da prevariš život?
I uvek ćeš se pitati,
jer ti nisi luda
i nikada ne bi htela to da budeš;
da kisneš;
da lažeš;
da voliš onda kada nema smisla
i da se raduješ smrti,
kao što to pisac ume.