Suočeni sa realnošću u kojoj blud diktira tempo života, Farma izdržljiv karakter i elitne prodavačice ljubavi pričaju o iskrenosti, emocijama i zdravom duhu, moramo priznati da kulturno biće u nama gubi bitku. Nisam pesimista po prirodi i znam da nikada neće potpuno isčeznuti, čak verujem da će jednog dana preovladati, jer se uzdam u ljude kojima će se ovakav sistem vrednosti smučiti i koji će početi na neki način, bilo koji, da se bore protiv jedne opake zarazne bolesti. Glupost je prelazna bolest.
Užasno potenciramo na jednakosti i ravnopravnosti, zato nam se i dešava sve ovo. Ne može jedan glup ili loš čovek da ima iste mogućnosti kao neko pametan, kulturno uzdignut i duhovan. Ne može. Nikada neću priznati jednakost, jer će me to poistovetiti sa lopovima, ubicama i glupacima. Dakle, kultura gubi bitku. Današnjost je odlučila da podrži svaki vid rijaliti programa, kretene koji u njima psuju i prodavačice ljubavi. U svakodnevnici takvi ljudi uživaju popularnost, a ona počinje da ih čini oblikom po kojem svi treba da se oblikuju. Sve se to dešava zato što se pametan i kulturan čovek povlači, jer je tako vaspitan. Glupost vrši ekspanziju prostaklukom, dok drugi kvaliteti izumiru, povlačeći se, ne smatrajući sebe delom iste celine.
U ovakvom društvu ne može postojati pravda, jer je upravo demokratija, kao najveća sloboda čoveka, uništila. Svaki pokušaj da se nešto dobro uradi, sputaće oni koje je oblikovao prost i vulgaran čovek. Takav čovek se podsmeva emocijama, ismeva one koji u tome vide suštinu života i stvara galamu, gušeći mir i spokoj. Zato se danas slabo čitaju knjige. Mira nema, a one to traže i pružaju. Mir.
U takvoj sredini ne postoji napredak. Glupost nam određuje način života, umesto nas bira na izborima, a takve i nudi, slične okruženju. Neće biti bolje sutra, a ni prekosutra. Kao što glupost prelazi na ljude, tako i kultura, dobrota, duhovnost i sve vrline isto prelaze. Moramo se truditi da više delimo kvalitet i društvo će biti spašeno.