Probudio sam se jedno jutro drugačiji. Tako se svi probude kada shvate da nešto nije u redu. Pomislio sam, kada su promene krenule, kako mnogo znam i kako sam mnogo toga otkrio zato što sam pametan, ali to nije potpuna istina. Svi se tako osećaju na početku i sada, kada sam toj različitosti posvetio više godina, znam da malo ljudi u njoj uspe da izgradi svoju stvarnu ličnost u svetu iluzija. Mnoge promene počnu samo kao nova iluzija u kojoj se čovek potpuno izgubi.
Ne znam zašto ali od svog rođenja i nekog malo jačeg naboja svesti u moje telo, svakodnevno gledam ljude koji su opsednuti iluzijama koje meni nisu nimalo lepe, niti korisne. Svi ti iluzionisti kao da imaju jednu misiju – da stvore što više svojih sledbenika i očaraju velike narodne mase.
Probudio sam se to jedno jutro sa pitanjima u svojoj glavi: “Zašto su ljudi opsednutim nečim većim od njih samih na pokoran način? Gde im je želja za istraživanjem? Zašto svet postoji da bi samo nas kontrolisao i zašto smo mi rođeni da bi sledili neki put koji nam je pre rođenja dat?”.
U svojim delima sam na skroman način napisao šta mislim o sudbini. Koliko sam shvatio, ona je najveći pokretač ljudima u mojoj neposrednoj blizini, u mom gradu i u mojoj zemlji. Za druge narode ne znam, ne poznajem ih.
Svaki čovek mora da razume da on živi zbog slobode koju je dobio i to je njegova najveća nagrada. Kada bi postojala sudbina, ili bilo šta slično, to bi značilo da nešto u životu mora da bude onako kako je zapisano, i onda čovek više ne bi bio slobodan i njegovo rođenje ne bi bila nagrada, nego najveća kazna. Tokom života čovek ne bi odrastao i učio, već ispunjavao cilj zapisan i sakriven negde u sudbini – on bi bio rob onoga što mora da se desi. Zato svi oni koji veruju u sudbinu ne mogu posedovati dobrotu, niti mogu biti srećni, a kamoli da tu sreću nekome drugom pruže. Oni bi te naupustili u teškim situacijama jer bi verovali da to tako mora da bude. Oni su zapravo napaćeni i nesposobni da bilo šta za sebe urade, osim da veruju i pričaju gluposti. Sutra će doći sa pričom kako je svako od nas imao prošli život i ko zna šta će biti u budućem, a jedina istina je da svi imamo onaj život koga se sećamo.
Sofija, promenio sam se
Ako sada nisam uspeo da vam razbijem iluziju sudbine, onda pročitajte tekst ponovo ili se više udubite u moje knjige.
Dalje…
Sve što radim, počeo sam da radim jer imam jedan život i zaista bi me bilo sramota da mi se on potroši na horoskop koji je na drugom mestu mog sveta iluzije.
Mnogo ljudi se olako razbacuje sa energijama koje ne znaju ni da definišu, pa im onda daju neko kvazi značenje i tako dođemo do toga da planetarni raspored u sunčevom sistemu definiše naše raspoloženje ili našu sreću. Glupost kosmičkih razmera.
Kada bi tako nešto i postojalo, ono bi imalo efekat na ceo zemaljski život, a ne samo na čoveka. Onda mi prosto postaje smešno kada čujem da je recimo baš ova nedelja pogodna za novčani dobitak na poslu. Zapitam se kakav to posao ima pas i kakav ga to dobitak očekuje kada on ni ne zarađuje novac. On živi u skladu sa prirodnim zakonima, a on je vrlo prost – sagleda se u sposobnostima jedinke da preživi i živi svaki dan bez uticaja drugih faktora koji nevidljivi.
Dovoljno je da imate kera i shvatićete da ne postoji pogodno vreme za nove ljubavi, taj ker će vas voleti svakog dana identično kao i onog kada vas je zavoleo.
Nešto najgore što svet radi pojedincu – daje mu konstantno nadanje da će to nešto što će ga učiniti srećnim doći. Pojedinac čeka i nada se, ne znajući da je za sve u životu pravo vreme SAD, onog trenutka kada se na to pomisli, bez oblaganja na njegovom radu. Iluzije vas blokiraju da ispoljite to SAD i primenite ga u praksi, jer je to njihov jedini smisao.
Mnogo jutra nakon prvog buđenja istrajao sam u svojim promenama i zaključio da na naš život ništa nema uticaj osim nas samih da se pokrenemo i nešto uradimo. Nijedna sudbina, nikakav horoskop, nijedan čovek na vlasti ili ona u celini, ne mogu nas sputati da ostvarimo svoje želje i ispunimo svoj cilj, a kada pogledate život oko sebe mimo iluzija, shvatićete da je taj cilj stvaranje.
Čovek je kreativno biće, sposoban je da stvara i sam sebi gradi put. Zato više vremena posvetite tom čoveku u sebi, a manje iluzijama koje nas koče u najvećoj misiji na svetu – misiji da budemo ljudi, sada i u ovom trenutku.