Kategorija: Poezija

Prešao sam toliko puta usamljen,
bez svetla, dostojne kaldrme i nekog cilja.
Svakodnevno tumaranje,
odvelo me je do jednog bunarčića u drvetu,
punog kišnice u koji sam svakodnevno bacao novčiće,
želeći da te vratim;
tebe i tvoju ljubav.

Prešao sam toliko puta usamljen,
da bi se ti odjednom pojavila,
kao magija,
euforija i najveća robija.
Kaži mi, devojko iz svetla,
praćena cvrčcima i njihovom pesmom,
gde sam u svemu tome ja, a gde si ti?
Sastavi me kao puzle i zapleši po meni,
kao na najlepšem podijumu,
na kome su carevima plesali;
izgazi me,
oživi,
ili ubij.
Pišem ti devojko iz svetla,
molim te,
zbog ljubavi sam spreman da gorim.

Čuo sam za jednu devojku, prelepe duge kose.
Hodala je najlepše kada su joj noge bose.
Na njenom licu, spavale su jutarnje rose.

Kurva je, grešnica.
Pred pola grada se svlačila.
Čuju se glasine.
Tužne su i bole me.
Grešnica.
Zato im svima u lice kažem:
Volim je i za mene je svetica.

Istorija je neverovatna.
Uči nas svemu,
i više od toga šta se desilo jednog dana.
Uči nas da budemo ljudi.

Na straži.
Puška, magla i bol.
Čuvam svet, a sebe nisam umeo od lika tvog.
Sklapam oči – ti plešeš i ubijaš lepotom.
I kada ostariš tvoja duša biće lepa.
Ti ubijaš.

Tiho si u moj život ušla, a još tiše izašla.
Dušo, koliko još stepenika brojiš do pakla?
U raju sam te tražio, ali su tamo zatvorena vrata;
katanac je siv i pogled krije gusta magla.

“Dobar si”, svi tako kažu.
“Ne treba ti ona, jer oči su joj ispunjene tamom.”
Ne znaju oni da bile su zelene, ukrašene rosom;
najlepše boje prekrivene smeđom kosom.

Crn sam bio ja – crnji od Lucifera
i svih njegovih demona, nekadašnjih anđela,
koji prodadoše sebe.
Prodao sam i ja sve što imam za nešto što liči na tebe.
Sada prodajem dobrotu svoju da večno gorim kraj tebe.

Daljina nas, draga moja, vezuje;
oboje je delimo i sa njom živimo.
Ti misliš na mene, a ja na tebe.
Zajedno mislimo i ljubimo usne
što prevariće naše želje.
Oboje smo prevareni, a varamo se međusobno.

Draga moja,
varaćemo se dok neko ne poludi i prizna sve;
koliko voli i za drugim pati.
Da znaš: kladim se na sebe.
Neću te zvati – živim da te gledam kako se patiš.
dok i ja patim;
muškarac sam i ponos mi uvek sve duplo naplati.

Isto Sunce nas budi i greje.
Isti Mesec nas uspavljuje i miluje.
Sve isto vidimo; nebo i zvezde,
a živimo drugačije.
Ispod nekih oblaka je mračnije.

Na javi i u snu – tebe sanjam.
Zbog lupanja, sa istim komšijama se ganjam.
Budan te želim, a noću sa ološima krevet delim.
Kada zaspim, ljubiš me usnama što ne znaju reći: ne!
A, nekada samo grliš, rukom kurve,
koja za malo novca daće svakome.

Samo hoću da znaš:
Ljubav je meni polomila krila.
Ljubav je kriva,
što neko od nas dvoje može da bira.
Ljubavi – ljubav je u mom srcu siva.