Zbog jedne jedine greške
koju ljudi prave,
nikada se ne oslobode nekih svojih demona.
Ljudi tragaju za jačinom i često kažu:
“Budi jak, pobedićeš ti to”,
a izostave činjenicu da ih demoni
nisu pobedili snagom
nego lukavstvom.
Dete voli maštu, igru i trčanje.
Obično kada čovek o svom detinjstvu misli,
oseti jedan mali delić večnosti.
Izgleda kao da je to detinjstvo
duže trajalo od svih ostalih godina,
koje su samo proletele.
Ali godine znaju
da je život bez mašte, igre i trčanja bezvredan.
Zato su i proletele,
u nadi da će se čovek
osvestiti i potrčati prema igri,
maštajići kako budi uspavano dete u sebi.
Koliko su ruke zlatne
čovek može shvatiti
samo kada gleda
u ženske ruke
dok nešto spremaju
a naročito da se pojede.
To je jedna druga umetnost
koja je izgradila svet,
zgrade i drumove
jer svi ti radnici sveta
koji su ga gradili
dolazili su kući umorni i gladni,
a te zlatne ruke su ih dočekivale
i hranile.

Zaljubio sam se u tebe
još u školi kada si rekla
da za tebe ne postoji ružan dan
dokle god imaš bojice.
Tada si crtala svoje sunce
i obasjala dana,
rekavši da ne razumeš ljude
koji su tužni
kada su bojice tako jeftine.

Kada sklopite oči
i pomislite na ljude koje volite
pojavi se misao:
“Molim te, neka budu dobro
jer sam i ja tada dobro”.
Tada otkrijete dve najbitnije stvari,
da volite i da poznajete
nekoga koga nikada niste videli,
čije ime ne znate,
a čija ljubav u vama živi.
Poznajete stvaraoca života
koji kada u vama vidi ljubav
koju vam je poklonio
za vas čini sve
kako nikada ne biste upoznali
onoga zbog koga se život mrzi.