“Pogledaj ovog malog čoveka.”
“Zašto misliš da je mali?”
“Daleko je. Izgleda malo.”
“Meni se odavde čini kao veoma veliki. Ima slobodu da radi šta hoće, ali je glup.”
“Zašto ti misliš da je glup?”
“Može da radi šta god da poželi, a on konstantno juri da zaradi novac misleći da će sa njim raditi sve što voli. Ali kada nešto stvarno poželi iz srca, onda nema vremena. Kada ima vremena, onda brine što nema posla i vreme dok čeka na posao troši uzaludno. Smešno, čekajući da posao dođe. Da sam na njegovom mestu, ja bih učio jezike.”
“Mi znamo sve jezike.”
“Mi znamo, ali on ne zna.”
“Znaš li da će umreti danas tačno u podne?”
“Znam.”
“Šta misliš, šta li će raditi do tada?”
“Isto što je radio svakog dana. Radiće sve ostalo, sem onoga što voli.”
“A šta li će reći kada bude došao ovde?”
“Isto što i svi. Kajaće se i poželeće da krene ispočetka.”
“Ali, nema novog početka.”
“Nema.”