Da se razumemo na početku. Spreman sam da pristanem samo na rat u kome će neki moj kolega mene pobediti nekom boljom knjigom ili pesmom. Tada ću biti spreman da uzvratim i sebe više uložim u stvaranje, a ne razaranje i tako ću pokušati da mu se osvetim i pobedim ga. Ovo je jedina osveta koja ima nekakvog smisla i samo ona može da izgradi raznovrsnije, bogatije društvo. Sve ostalo su nebuloze.
Dok su radnička deca i radnici ginuli za ovu zemlju, tipovi sumnjivog morala su se bogatili, a njihova deca su sticala zvanje uspešnih mladih ljudi, iako ne znam čime su to zaslužili pošto se nikakav napredak u društvu decenijama ne vidi. Svi oni će se ionako bogatiti još više i svima pričati kako su za to stvoreni; da rade i stvaraju. Jedno je istina. Oni su bogati zato što imaju siromašne radnike koji rade za neku mizeriju i njima stvaraju luksuz. To je ekvivalentno robovima u Americi, ali se samo zove drugačije.
Svaki rat je u suštini borba siromašnih za bogate koji rat ni ne vide, već sprovode neke svoje šizofrene ideje kojima jedino mi možemo da stanemo na put, tako što ćemo umesto oružija uzeti oruđe sa kojim se nešto gradi. Neka to ne bude samo infrastruktura koju uglavnom opet bogati koriste, već neka bude malo “infrakultura”. Neka to bude biće u nama koje je željno razonode, ali ne one seljačke poput Farme, Parova i Bratova, raznoraznog pevanja (danas bre svi znaju da pevaju, a niko da stvara pesmu) i ostalih lakih zabava.
Moja poruka svim ratnik huškačima je da kupe uniforme i oružija, i što se mene tiče, pošto su garantujem u manjini, za većinu naprave jedan lep spektakl i na jednoj livadi se malo izigraju rata, da mi, svi ostali, normalni ljudi, odemo lepo kući i pogledamo neki dobar film, pričamo jedni sa drugima o životu i svemiru, i svim ostalim prirodnim bogatstvima. Vreme je da vas otpustimo.