Bajka

Iako je bajka o tebi i meni,
u njoj postoji više učesnika.
Ti, ja, mašta i stvarnost.

Ti si prelepa. Nosiš šešir.
Imaš crvenu kosu i igraš zanesena
njenom lepotom.
Svaka igra je lepa.

Ja te gledam kako igraš i divim se tvojoj ženstvenosti,
koja je lepša od lepote same.
Na trenutke želim da igram sa tobom,
ali…
ali…
ne znam da igram i to sve nije lepo u mojoj glavi
kada radim ja, već samo kada radiš ti.
U tome i jeste problem.
Maštam ja da je savršeno i da me baš takvog voliš,
ali stvarnost mi govori drugačije.

Na kraju dana kada dođem kući,
shvatam da sam samo žrtva rata između stvarnosti i mašte,
i mrzim ih oboje, ko god da je u pravu.
Mrzim ih i najradije bih skočio na stvarnu stranu,
ali u poslednjoj sekundi biram maštu,
i opet shvatam da sam ja i uzrok i žrtva,
i da nikada neću izgubiti, a ni pobediti.

Ovo je moja bajka u kojoj imam ono što nemam.