Probudi se! Tako je. Svanulo je jutro, iako bi možda želeo još malo da odmoriš; ustani, operi svoje zube i umij lice kako bi te što pre ugledale oči koje te ne žele takvog. Dobro je! Sada pojedi nešto ali nikako s mirom, već u nekoj žurbi, jer ti zaista žuriš. Da, na posao!
Kakvo je vreme? Videćeš na uređaju koji emituje vreme, zašto bi se brinuo o tome? Ne zamaraj oči tim lepim prizorom koje ti može doneti vreme.
Slušaj me sada! Kada dođeš na posao, tamo ne želim da misliš, već da radiš ono za šta si plaćen, a plaćen si toliko da opet nemaš ništa. Savršeno! Ti to ne znaš, jer ne misliš, a vremenom nećeš ni misliti i kada budeš bio sam u kući. To je savršen profil koji želim da stvorim. A, ako se nekada budeš usudio da se drsko pozoveš na ljudska prava, seti se da ti nisi čovek, a još manje od toga si živ. Kako sada kako? Ljudi jedu polako, smireno i poštuju to što su siti, a ti ni ne znaš sta si pojeo. Gori si, bre, od životinje. Ti nemaš ljudska prava, ponašaš se kao stoka. Gore, ona se ponekad pobuni i može dobro da te mlatne. Ti ćutiš i nemaš svoje dostojanstvo.
Danas ćeš ostati prekovremeno. Ne pitaj mnogo, to je dobro za sve, a najmanje za tebe. Tačnije, i nije nešto dobro za tebe, dobro je za mene. Takođe, dobro je da danas nisi uzeo pauzu da jedeš. To teško padne na stomak i ume ponekada da ti se prispava, a to znači da ćeš sporije raditi.
Pošto je prošao i taj produžetak, želim da ti kažem da vreme dobro iskoristiš planirajući sutrašnji dan. Nemoj da dolaziš nespreman, znaš da me to mnogo nervira. I, seti se one naše: “Ono u šta ulažete svoje vreme – to i napreduje. Sreća pa smo vas naučili da ne mislite, ulagali biste vreme u sebe, ovako ulažete u nas”, klimni glavom i vrati se sutra.
Probudi se! Tako je. Svanulo je novo jutro i ponovo izgledaš loše, zar to nije divno?