Baveći se svojim poslom primetio sam koliko čovek greši. Znao sam to i ranije ali sam nedavno imao bliski kontakt sa ljudima koji prosto traže greške i time se hrane, pritom oni ništa nisu uradili, sem što su tražili greške kod ljudi koji su nešto ili uradili ili pokušali da urade. Da budem skroz iskren, ostaviću vam svoje mišljenje bez želje da nekoga kritikujem ili da se sa nekim raspravljam.
Počeću od normalnog čoveka koji u svom životnom veku napravi toliko gluposti da ako bismo uzeli kritike ljudi koji samo traže greške, ti ljudi nikada ne bi mogli da budu ni prodavci u marketu, jer bi bili okarakterisani kao potpuni nesposobnjakovići, a i čovek se nikada ne bi mogao ismejati koliko je to glupo. Znači, mnogo nas bi umrlo od smeha, što i nije neka loša smrt. Sada, budite kompletno iskreni i vratite se u prošlost dokle god možete da se setite i uverite se koliko ste i sami nesavršeni po pitanju mnogih životnih stvari, a gledajući ih iz mnogo aspekata sigurno ćete se uveriti. Ako ništa drugo, bar ćete shvatiti da ste i sami takvu istu grešku napravili barem jedanput.
Ono što je trenutno najaktuelnije na našim, a i prostorima cele zemaljske kugle je muzika. Kada pogledate jedan ili više javnih nastupa, možete videti muzičare koji greše i pevače koji falširaju. To je nedopustivo u mislima pojedinih, jer je to njihova profesija, a zapravo je veoma dopustivo i veoma realno. I sam spadam u ljubitelje granž muzike, koja na javnim nastupima obiluje greškama i falširanjem što je zapravo i smisao tog pravca – trenutak i trenutna energija. To nije daleko od istine čovekovog bića koje živi u trenutku. Ako bismo tako gledali, onda ne bismo trebali da slušamo muziku, jer je prave potpuni amateri koji falširaju i greše. Naša muzika je falš! I, jedan savet, što ste uspešniji to više grešite i to je potpuno prirodno.
Sada ću se osvrnuti na fotomodele, i muške i ženske čije karijere ispunjava neki čovek koji sedi za računarom i ispravlja sve ono što njega ili nju čine kao čoveka, koji je možda baš taj dan ustao sa glavoboljom i nikako tokom slikanja nije mogao da ispolji emocije koje su se od njega ili nje tražile. Da ne kažem sve one “mane” na ljudskom telu. Stanite, čovek ima greške na sebi? O svemoguće savršenstvo, onda ne bi trebao ni da postoji? Ne! Naravno da bi trebao da postoji. Baš takav kakav jeste.
Hteo sam svima na ovo da skrenem pažnju, da ne pomenem da su ovo samo neki od primera u svetu, a da ih postoji još beskonačno. Sve što pogledate oko vas pravi greške i vi sebi slobodno možete dopustiti da napravite grešku i u polju u kome ste najstručniji. Setite se da su neki političari pravili greške u karijerama koje su ljude koštale ne samo posla, već u nekim slučajevima i života, pa su ti isti ljudi nastavili svoje karijere kao političari. Ne vidim razlog zašto neki pevač koji falšira, ili muzičar koji greši ne bi mogao da nastavi svoju karijeru? Da budem još iskreniji, ako nekada umesto “bih” napišem “bi”, ne vidim zašto ne bih nastavio da se bavim pisanjem priča i svojih ideja? To uopšte ne znači da sam ja nepismen, ili da pevačica ne ume da peva. Siguran sam da se u diplomskom radu svakog čoveka krije po jedna ili više gramatičkih i pravopisnih grešaka. To je normalno.
Čovek može da bude uspešan samo ako u svoj posao ili šta god da je to unese svoje mane (namerno na prvom mestu) i vrline. Svi oni koji traže savršenstvo i potpunu tačnost se neće pomaći od nule; čoveka jednostavno ne čine te strukture. Kompjuter koji je sastavljen od matematike koju mnogi smatraju savršenstvom ume da se zabaguje i zaračuna, i naravno da pogreši. Mislite o tome.
Samo u ludilu se može naći savršenstvo i potpuna tačnost…