Diskriminacija studenata privatnih fakulteta

U medijima i javnosti, vodi se velika hajka protiv privatnih fakulteta. Diploma privatnog fakulteta se apriori smatra kupljenom. Državni fakulteti, uspavani, ušuškani, polako ali sigurno gube vezu sa stvarnošću. Žive život dinosaurusa, osuđenih na propast jer nisu u stanju da se prilagode promenama. Naravno, država treba da ima monopol nad vojskom, policijom i zdravstvom. U tim oblastima, akreditacije mogu imati samo državni fakulteti u tome se slažem u potpunosti.

Pošto se u javnost iznose tvrdnje kako su jedino kadrovi sa državnih fakulteta kompetentni, podsetio bih sve da ti “kadrovi” vode Jugoslaviju od 1944. i da su narodi Jugoslavije prošli pakao sa njima, a oni još imaju obraza da se eksponiraju. Ko studira na akreditovanom privatnom fakultetu redovno, zna da uopšte nije lako. Diploma se može kupiti i na državnom i na privatnom fakultetu, tako da je tu rasprava suvišna. Državni fakulteti čak imaju i odličan sistem kupovine ispita; podnesete profesoru “literaturu za pripremu ispita” na potpis i šestica je tu. Profesori imaju “dogovor” sa izdavačkim kućama, tako da je zadovoljstvo višestruko. Primer: udžbenik Marketing (Kotler), cena 12.000,00 dinara. Bez potpisa šestica je često i najviša moguća ocena. Priča da je dovoljno uplatiti školarinu, takođe ne stoji jer se fakulteti Ugovorom ograđuju od vraćanja iste a mnogi višestruko uvećavaju troškove obnove godine i prenošenja ispita poput Singidunuma. Cilj je da Vas nateraju da permanentno učite, slušate nastavu i učestvujete u projektima a ne da se spremate tek 5 dana pred ispit.

Niko od kompetentih nije u stanju da mi odgovori na sledeće pitanje:
Đak generacije na FPN Beograd, smer Međunarodni odnosi i diplomatija, ne govori nijedan strani jezik, kako je to moguće? Na Jutjub servisu gledamo taj smehotres i niko ne reaguje? Ili još bolji primer: Diplomirani mašinski inženjer, Izvršni direktor, ne ume da prikaže pad ili rast u proncentima? Hajde neka mi te “veličine” od profesora na čijim se fakultetima “uči” objasne taj fenomen, kao i razlog zašto se ne preispituju diplome tih “stručnjaka”? Zašto se softverski ne proveravaju radovi u poslednjih pet – do deset godina na svim Univerzitetima.

Jedna od glupljih izjava koje sam pročitao: “Onemogući ćemo upisivanje sa privatnih na naš fakultet. Nećemo dozvoliti pranje diploma.” Čemu taj fašistički stav? Čega se to dekani plaše? Pa na njihovim fakultetima se “uči”, studenti sa privatnih će ionako baciti novac za master. Pitanje je hoće li tako “neobrazovani” proći čak i prijemni ispit? Pravo na obrazovanje garantuje i Ustav. Niko nema pravo da na ovaj način degradira studente i da ih stavlja u neravnopravni položaj. Zašto se favorizuju studenti osnovnih studija državnih fakulteta pri upisu na master? Na osnovu čega student osnovnih studija upisuje master na istom fakultetu automatski? Bez dana radnog staža i iskustva, upisuje master studije? To je diskriminacija, bezobrazluk, stvaranje armije poslušnika.

Profesori na državnim fakultetima, uglavnom su na “budžetu”. Oni ne poznaju tržište, mnogi nikada u praksi nisu dokazali svoje kvalitete. Uglavnom su “zbrinuti” po Upravnim odborima državnih firmi, fiskalnom savetu i sličnim fantomskim organizacijama. Na privatnim fakultetima, mnogo je više profesora koji imaju bogato iskustvo i dolaze iz privrede. Imali su priliku da svoje znanje primene. Oni moraju imati i dovoljan broj studenata koji sluša nastavu, moraju u nastavi koristiti moderne tehnike prenošenja znanja. Poslodavac od njih zahteva kvalitet. Svi potencijalni studenti moraju imati u vidu ove činjenice. Moraju da nauče da pre upisa na neki od fakulteta, pogledaju i prouče biografije profesora. Ko su ti ljudi, šta su u životu radili , šta ostaje iza njih.

Ko misli da se na privatnim fakultetima ne uči, slobodno neka odabere neki od fakulteta Univerziteta Union pa nek izvoli.

Treba učiti ali treba steći i iskustvo kroz praksu, projekte, radove, naučne konferencije. Teorija bez prakse je mrtvo slovo na papiru.