Bila je ružna u srednjoj školi. Svi su je zezali. Kada sam je video, deset godina kasnije, nisam je prepoznao. Ljudi su se oko nje okupljali, baš kao i u školi, samo ne da je zezaju, već da joj se udvaraju. Ona je izrasla u jednu prelepu ženu kojoj ljudi nisu mogli da odole. A ja sam to lako uspeo, kao što sam i u školi uspevao da je ne zezam. Bilo mi je drago da vidim kako život ume sve da vrati. Onda sam shvatio da je lepota namenjena svakome, samo u različitom periodu života. Oni su se lepo osećali dok su je zezali, a ona se sada lepo oseća dok gleda kako se zbog nje lome. Životna poenta je da svi imamo sve, ko god da smo. Tačka.