Reka.
I pored stojiš ti,
dok voda
peva svoju pesmu
koju niko ne razume.
Pričaš sebi u bradu
sve ono što meni nisi mogla.
Da odlaziš i ostavljaš me.
Nekom drugom vremenu.
Nekoj drugoj ženi.
Ali ne znaš
da mi je posle tebe
ispod časti da budem srećan.
Tuga je jedina opcija,
jer razume
da ukus divljeg voća
sa tvojih usana
ne može da zameni
nijedan drugi,
manje vredan,
ukus industrije laži.
Svako veče
poželim ti laku noć,
onako sam sa sobom.
Pokrijem se
i plačem
kao pravi muškarac
da ne vide ljudi,
jer danas je sramota
biti čovek,
pogotovo onaj koji voli.