Tuga je zdrava
kada čovek sedne i suoči se
sa svojim mislima, strahovima i sećanjima.
A bolesna je kada pokuša
da izbegne taj susret.
Tada često radi neke gluposti,
umesto da se isplače kao čovek.
I zbog straha da ga neko ne nazove piz*om,
postane idiot.
Tuga je osećanje kao i sva druga, ali mi smo vaspitavani i utisnuto nam je da nije dobro pokazati tugu i ranjivost. Šta više ljudi će pre biti ljuti nego tužni, a ispod svake ljutnje je tuga a ispod svakog povlačenja je strah. Samo ljudi lakše razgovaraju jezikom u kome koriste “ljut sam” a manje “tužan sam”. Jer kada smo ljuti mislimo da nas drugi doživljavaju kao “jake”, a u stvari samo “najhrabriji” su spremni da govore jezikom ljubavi i kažu “tužna sam/tužan sam”. Miroslav Antić je napisao:”Ljubav je ljuljaška izmedju radosti i samoće, kada se najviše hoće, a niko ne zna šta hoće”.
Ni u jednoj velikoj ljubavi nikada nije bilo savršeno, i bilo je često tuge, ljubav nije savršena a ni ljudi u odnosu, ali su osećanja kada su zajedno “savršena” onaj trenutak kada se sa nekim gledas u oci i vidis svoj odraz u drugim očima.