Ćao, Žeci (Željko),
Vidim raspisao si se, pa si podstakao i ostale barabe da ti pišu (jednu poput mene). Ti mene ne poznaješ, a ne poznajem ni ja tebe. Mi smo dva različita sveta, Žeci, moj, Žeci. Da bi ti dostigao moj svet, treba ti samo malo duše, jer u mom svetu se nalaze ljudi sa dušom, makar je i gram imali. Ti je nemaš.
Tvoja programska šema, Žeci, odgovara filmu Resident Evil (Pritajeno zlo). Znaš, to je onaj film u kome glumi Mila Jovović (jedna je od mojih omiljenih glumica). Hoću da kažem da samo ti zombiji iz filma mogu da gledaju Farmu 789, tvoju zloupotrebu maloletnih lica, dece, koju podučavaš da postanu nove Stanije, koju, vidim, često tvoji voditelji zovu u svoje emisije.
Pitam se, Žeci, kada ćeš da nam vratiš sve one sive moždane ćelije koje si nam pokrao? Onda bi smisao otvaranja novih vrtića i škola bio veći, jer bi iz njih izlazili ljudi koji nikada ne bi morali da se suoče sa hororom koji ti puštaš na svojoj televiziji.
Ponovo se pitam, Žeci… da nisi možda zaljubljen u Malu nevestu?
I, na samom kraju, Žeci, zamolio bih te da ućutiš malo. Tvoja saradnja se može porediti sa komediom koju su predstavili u serijalu Noćna smena, likovi koje svakodnevno gledamo u Državnom poslu. Sećaš li se one epizode, Žeci, o čika Antunu, kada Nuno Vipan priča kako sarađuje i sa centrom, i sa levicom, i sa desnicom, i sa manjinama, i većinama? E, nema veze. Ne moraš da se sećaš, ali da znaš da si to ti – saradnik svih vlasti. Ti si onaj koji gleda samo svoje dupe i zbog toga nemaš neki karakter, jer ljudi koji imaju karakter, uglavnom, imaju i neke ideje iza kojih stoje i onda kada je teško.
https://youtu.be/Bi-90iu7t48?t=6m8s
Tebi, Žeci, nikada nije teško.
S poštovanjem,
Nikola Dumitrašković