Posvađali su nas
sa planom,
tako da nikada
ne možemo da se pomirimo
jer su znali
da nam oprost nije jača strana.
Jugoslavija.
Kategorija: Unutrašnja razmišljanja
Misli autora…
Držim te
tako što te ne držim.
Život je sloboda.
A imam te
zato što si tako izabrala
zbog svega onoga što nudim.
Svet boluje od toga
da sve mora da bude
nešto najlepše na svetu,
i u tom moranju
propusti se obična sreća.
Ona kojoj ništa nije potrebno…
Sem malo tišine
i par lepih reči.
Takvi su ljudi danas.
Od istine beže,
a u laž veruju.
Traže ljubav,
a mole Boga da je ne nađu,
jer za nju treba puno rada,
a najviše na sebi.
Taj dan
kada sam te
stidljivo uhvatio za ruku,
ostao je u meni
večito da gori
kako bi me podsetio
da za ljubav ne treba hrabrosti
već stida
koji će nas prekriti
onda kada budemo goli.
Čekao sam te još od one večeri
kada smo se rastali u onoj ulici
sa stepeništem, jednom banderom
i nešto posađenog cveća
koje su deca i kučići izgazili.
Nismo ništa jedno drugom obećali
ali ja sam svejedno čekao.
Čekanje me je naučilo mnogo toga,
a možda najvažnije od svega,
da sam trebao da pitam:
“Da li ćeš ikada doći?”,
jer nikada se ne sačeka
čovek koji nikada nije ni planirao da dođe.
Popeo sam se na vrh sveta samo da vidim tvoj grad
za koji kažu da nikada ne spava.
Zamisli…
Upitao sam ga da li ti spavaš?
Nije mi odgovorio.
Ali u neodgovorenim pitanjima je sva čar.
Ja sam verovao da spavaš.
Nežna.
Sama.
Najlepša i samo moja.
I onda padne ta noć.
Nisam želeo da mislim na tebe,
a mislio sam cele noći.
I tako hiljadu noći
nisam želeo da mislim na tebe,
a mislio sam.
Na kraju sam shvatio
da sam iskorišćen.
Noć je mislila na tebe, preko mene.
Noć je bila zaljubljena u tebe.
Noć, koja je živela samo u meni.
Čekao sam te još od one večeri
kada smo se rastali u onoj ulici
sa stepeništem, jednom banderom
i nešto posađenog cveća
koje su deca i kučići izgazili.
Nismo ništa jedno drugom obećali
ali ja sam svejedno čekao.
Čekanje me je naučilo mnogo toga,
a možda najvažnije od svega,
da sam trebao da pitam:
“Da li ćeš ikada doći?”,
jer nikada se ne sačeka
čovek koji nikada nije ni planirao da dođe.
Deca se uvek dive snegu,
snežnoj čaroliji i grudvanju,
dok stariji namrgođeni
izlaze iz svojih stanova
želeći da zima što pre prođe.
To je zato što čarolija
nije u snegu,
nego u deci.