Na kraju dana
oči mi se ne sklapaju
kao svima.
Misli me proganjaju.
Ti si u njima.
Na kraju dana
moj si greh koji volim,
moje prokletstvo
i moja otvorena rana.
Savršena moja Dijana.
U tihoj noći
nadam se da će tvoj glas doći
da me uspava,
da mi prepriča najlepše snove
i kaže kako je to kada se dvoje vole.
Stiskam zube.
Oči na silu žmure.
Pitam se gde su nestale
sve one tvoje izmišljene boje?
Ja sam rob lepote kose tvoje.
Crna je kao ova noć
kojoj samo što nisam priznao
da si moja najveća želja
i ljubav bez kraja oko svih planeta.
Želim te dok je na nebu kiša zvezda.
Svakoj zvezdi tvoje ime kažem.
Dijana.
Da te volim ja moram da ti kažem,
jer moje srce još nije spoznalo ovakvo iskušenje.
Bez tebe se sve oko mene raspada,
a ja sam živ
i sve gledam
okružen ruševinama.
Zar je greh voleti?