Dete voli maštu, igru i trčanje.
Obično kada čovek o svom detinjstvu misli,
oseti jedan mali delić večnosti.
Izgleda kao da je to detinjstvo
duže trajalo od svih ostalih godina,
koje su samo proletele.
Ali godine znaju
da je život bez mašte, igre i trčanja bezvredan.
Zato su i proletele,
u nadi da će se čovek
osvestiti i potrčati prema igri,
maštajići kako budi uspavano dete u sebi.
Koliko su ruke zlatne
čovek može shvatiti
samo kada gleda
u ženske ruke
dok nešto spremaju
a naročito da se pojede.
To je jedna druga umetnost
koja je izgradila svet,
zgrade i drumove
jer svi ti radnici sveta
koji su ga gradili
dolazili su kući umorni i gladni,
a te zlatne ruke su ih dočekivale
i hranile.